понедељак, 12. септембар 2011.

Radionica ručnog pravljenja papira

Ljudi u starim civilizacijama pisali su po glini i koži, klesali u kamenu i rezbarili u drvetu.
Prva preteča papiru je bio papirus koji se pravio u starom Egiptu. Papirus je dobio ime po biljci istog imena, koja je do pola rasla u vodi i imala dugačak valjkast koren iz slojeva poput luka, čijim su sečenjem i razmotavanjem dobijali papirus.
Prvi papir pravljen je u Kini oko 105 godine nove ere, mada se tvrdi da je u upotrebi bio 200 godina pre toga. Prvi papir se pravio od biljke konoplje, bambusa i kineske vrbe i čuvan je kao velika tajna.
751 godine Arapi su posle rata koji je trajao 31 godinu pobedili Kineze, a među zarobljenicima su bili i majstori za pravljenje papira koji su tajnu pravljenja papira preneli Arapima.
Tek 1009. godine počelo je pravljenje papira u Evropi, tačnije u Italiji.
Italijani su našli način da prilikom pravljenja papiru dodaju lepak tutkalo koji se pravio od kuvanih kostiju životinja i tako papir učine otpornijim na vlagu i cepanje.
1719. Godine Francuzi predlažu da se za pravljenje papira koriste stabla drveta, a 1800 godine nastale su prve fabrike za proizvodnju papira.
Papir počinje da se upotrebljava za sve i svašta, a šume se sve više seku da bi se on napravio. Tu počinju veliki ekološki problemi. Problem se još više uvećava kada su papir počeli da boje otrovnim bojama i da ga plastificiraju! Takva je većina ambalaže od papira u prodavnicama danas, a upravo takav papir ne može da se reciklira! Recikliranjem se stari papir ponovnom preradom pretvara u novi i koristi ponovo, umesto seče stabala u šumama. Reciklažom se štedi priroda od uništavanja, smanjuju se deponije smeća i smanjuje se cena papira jer se preradom starog papira lakše dobija novi nego preradom stabala. Takođe pošto je process kraći štedi se energija. Ušteda energije znači smanjenju potrošnju prirodnih bogatstava.
Dakle vidimo koliko je bitno reciklirati papir!

 
RADIONICA RUČNOG PRAVLJENJA PAPIRA
Ova radionica ima za cilj da nas zbliži sa papirom tako što ćemo ga praviti ručno i udahnuti mu dušu svojim idejama pri pravljenju dodavanjem cvetova, listova, boja i oblika i time početi da uviđamo njegovu vrednost i početi da obraćamo pažnju na njega kada ga trošimo, kupujemo i recikliramo.
Prestaćemo da kupujemo proizvode sa puno nepotrebne papirne ambalaže, izbegavaćemo da kupujemo plastificirani papir i odvajaćemo papir u posebne kante i nositi ga na reciklažu.
Naš ručno pravljeni papir će biti toliko lep i poseban da ga možemo poklanjati kao umetničko delo onima koje volimo ili ga čak prodavati i novac koristiti da nekome pomognemo ili da zaštitimo prirodu!

 
Kako napraviti reciklirani papir?

Šta nam sve može poslužiti kao masa za ručno pravljenje papira:
- Stare novine
- Iskorišćene papirne salvete od ručka
- Karton oko koga je bio obmotan toalet papir u rolni
- Kartonska kutija od mekog kartona za čuvanje jaja
- Sav ostali neplastificiran papir i karton
UPOZORENJE: Mogu se koristiti samo papir i karton koji nisu plastificirani!

петак, 26. август 2011.

GRAFIČKE TEHNIKE

Grafičke tehnike su svi materijali i način njihovog korištenja pri oblikovanju umetničke grafike. Kod grafičkih tehnika najpre se izrađuju matrice, s kojih se slika otiskuje na papir ili na neku drugu podlogu.
Tehnike duboke štampe su grafičke tehnike gde se linije i oblici urezuju u ploču i otiskuju iz udubljenih mesta podloge na koju je nanesena grafička boja.Za grafičku podlogu obično se koriste ploče bakra i cinka.Crtež se urezuje u ploču na dva načpina : mehaničkim i hemijskim putem.
Mehaničkim putem se crtež urezuje direktno rukom koristeći se grafičkim alatkama (dletima,iglama i sl),dok se hemijskim putem kiselinom nagriza grafička podloga.
Bakrorez i suva igla spadaju u tehnike mehaničkim putem,dok bakropis,akvatinta,mecotinta i meka prevlaka spadaju u tehnike hemijskim putem.
Grafički izraz tehnika dubokog otiskivanja postiže se linijama,tonovima i polutonovima što im daje poseban likovni karakter,zbog kojeg su veoma cenjene među slikarskim umetnicima.

visoka štampa

duboka štampa

ravna štampa

Drvorez

Drvorez je grafička tehnika visoke štampe. Drvorezu dolazi ime od drveta kruške ili trešnje koja mu služi kao podloga ili matrica. Drvorezac načini drvorez tako da nožićem izreže drvenu ploču. Celu površinu podloge izdubljuje i nožićem obilazi a ostavlja netaknuta ona mjesta koja će mu poslužiti pri otiskivanju drvoreza na papiru kao nosioci boje za konturu. Kasnije, kada ta izbočenja prevuče bojom i stavi u presu, dobija na papiru crtež. Grafička tehnika srodna drvorezu zove se linorez.
Drvoresci kada otiskuju drvorez u crtama, ponekad joj naknadno otiskuju na gotovom listu neke delove u boji. To čine tako da uzmu novu ploču na kojoj označe isti crtež koji im je služio kao pomagalo kada su nožićem izrezivali drvorez u čistim crtama. Ali tada ne izrezuju kao ranije svaku konturu, nego samo onoliku površinu koja je potrebna da se bojom ispuni oblik.Dok su evropski majstori svom drvorezu davali oznaku brutalnosti, Japanci su mu davali oznaku profinjenosti. Zato je evropski drvorez bliži crtežu, a japanski slici.






Bakrorez

Bakrorez ili gravura je grafička tehnika u kojoj se u bakarnu ploču oštrim udubljivačem urezuje crtež, ta se udubljenja ispunjavaju bojom. Otiskivanje se vrši u presi pod jačim pritiskom. Pored linearne čistoće, lepota bakroreza se ogleda i u reljefnosti crta koja nastaje zbog jakog pritiska prese, tj. ulaženja papira u sva udubljenja iz kojih preuzima boju.

  
  

Bakropis

Bakropis je jedna od hemijskih grafičkih tehnika, oštrih i sočnih linija. Tehnika nije komplikovana ali zahteva preciznost u radu.
Ukratko opis te tehnike: postoji ploča koja može izdržati hemijski proces, dakle jetkanje, a takva ploča je cink ili bakropis koja mora biti prekrivena zaštitnim slojem pre samog graviranja. Na ploču zaštićenu asfaltnim lakom i pripremljenu za rad, tankom iglom graviramo crtež, koji potom stavljamo u kiselinu ili jetku na određeno vreme, ovisno od toga koliko želimo da nam linije budu tamne odnosno svijetle. Nakon jetkanja skidamo zaštitni sloj, operemo ploču od nečistoće i masnoće i ploča je spremna za otiskivanje.

Litografija

Litografija je ravna štampa . Po kamenoj (krečnjačkoj) ploči crta se masnom kredom ili litografskim tušem, pri čemu se stvara krečni sapun. Zatim se ploča prekrije azotnom kiselinom pomešanom s arapskom gumom rastopljenoj u vodi. Krečni sapun odbija zakiseljenu otopinu te su tako njenom delovanju izloženi samo neiscrtani delovi kamena. Nakon toga se kamen ovlaži vodom i prijeđe valjkom premazanim štamparskom bojom. Vlažna čista površina ne prima masnu boju, prima je jedino crtež (krečni sapun) koji nije upio vodu.

Akvatinta
Akvatinta je tehnika slična bakropisu, ali pruža mogućnost dobijanja većeg broja tonova. To se postiže premazivanjem ploče kolofonijem, koji ostavlja zrnastu površinu.

Monotipija

Monotipija je vrsta grafičke tehnike. Kod monotipije je karakteristično to što se može napraviti samo jedan otisak (mono=jedan). Upravo zato mnogi negiraju monotipiju kao grafičku tehniku, jer ne omogućava umnožavanje, kao jednu od osnova grafike.
Postupak:

 
  1. nanesemo željene boje/sliku na npr. pločicu (pozadina može biti i kartonska, plastična...)
  2. pločicu snažno pritisnemo na papir
  3. pomoću drvenog valjka se može prijeći preko papira ne bi li se prizor bolje oslikao
  4. podignemo papir i rad je gotov

Sitoštampa



Sitoštampa  spada u tehniku propusne štampe s mogućnošću štampe  na različite materijale.
Štampa se ostvaruje na način da se boja potiskuje kroz štamparsku formu koja je izrađena od svile koja je zategnuta na drveni ili aluminijumski okvir. Svila može biti različite gustine, odnosno zavisno od materijala na kojem se štampa i od boje kojom se štampa. Gustina može biti 35, 43, 55, 77, 90, 120, 145, 160 niti po kvadradtnom cm.

Mezzotinta

Mezzotinta je grafička  tehnika  duboke štampe pri kome se matrica izrađuje mehaničkim putem.Bakarna ploča se podjednako u svim pravcima ohrapavi uz pomoć njihalice, to je specijalna alatka koja ima kanalisanu oštru reznu površinu. Sa ovako ravnomerno obrađene površine se preciznim mestimičnim uklanjanjem zrna postižu tamniji ili svjetliji tonovi. Ploča se pređe specijalnom grafičkom bojom i briše kao kod duboke štampe, otisci se štampaju u presi za duboku štampu. Tehnika je spora i zahteva preciznost i strepljenje grafičara, danas se retko koristi.


Suva igla

Suva igla je grafička tehnika duboke štampe, dobijena mehaničkom metodom direktnog graviranja u metalnu ploču, karakteristična je po svojim baršunastim linijama.
U početku je služila kao početna faza u bakrorezu. Umetnici često koriste suvu iglu u kombinaciji sa drugim tehnikama, iz razloga što matrica izrađena suvom iglom ne pruža mogućnost velikog tiraža. Takve primere kombinovane tehnike nalazimo kod umjetnika kao što su Rembrandt, Francisco Goya i mnogi drugi.






Grafički dizajn

Grafički dizajn je vrsta primenjene umetnosti koja najčešće uključuje kombinovanje tipografije, ilustracije, fotografije i štampe, kako bi se vizualnom komunikacijom prenela neka ideja ili poruka, u svrhu informisanja, uveravanja ili edukacije.
U novije se vreme grafički dizajn se podjednako bavi i novijim tehnologijama, videozapisima, filmom ili multimedijom. Premda uglavnom vezan uz dvodimenzionalno, ne isključuje i bavljenje trodimenzionalnim objektima (ambalažom, industrijskim dizajnom, dizajnom izložbenih prostora pa čak i arhitekturom).
Iako oblikovanje formi zahteva kreativnost i poznavanje stilova (donedavno su grafički dizajneri u većini slučajeva bili školovani umetnici: slikari ili grafičari), dve su bitne činjenicekoje čine grafički dizajn različitim od umetnosti i primenjenih umjetnosti:
  • poruku je potrebno oblikovati tako da je prepoznatljiva i razumljiva namenjenoj publici
  • dizajner mora voditi računa o tehničkom izvođenju






 
 

уторак, 23. август 2011.

Radionica grafike- IZRADA EX LIBRISA



Ex Libris je latinski izraz, što znači doslovno "iz knjige". Često se koristi za označavanje vlasništva knjige, kao u "iz knjiga ..." ili iz biblioteke ...

Ex libris (u latinskom znači bukvalno „iz knjiga“ u smislu „ova knjiga je iz knjiga gospodina GG“ ) je papirna nalepnica formata A6 ili manja koja je smeštena na nekoj strani knjige najčešće na unutrašnjoj strani naslovne stranice i označava vlasništvo knjige i odnos vlasnika prema knjizi. Po pravilu sardži ime vlasnika a može da bude i u vidu grba ili heraldičkog znaka, mota ili slogana.

Eks libris uprkos svojoj lepoti i korisnosti stalno spada u malo poznatu oblast primenjene grafike. U inostranstvu je ovo predmet ne samo sa funkcijom označavanja i čuvanja kniga već i predmet za kolekcionarstvo. Kod nas je interes daleko manji. Ipak po nekada možemo zabeležiti i izložbe koje su posvećene ovoj oblasti  grafike.

Umetnici svih epoha izrađivali su Ex libris (Albrecht Dürer, Lucas Cranach, William Hogarth,François Boucher, Paul Klee,Alberto Giacometti , Pablo Picasso).


Mnoge čuvene ličnosti imale su svoj Ex libris (Charles Dickens,Otto von Bismarck,Sir Arthur Ignatius Conan Doyle, Gloria Swanson, Benito Amilcare Andrea Mussolini, Charlie Chaplin, Queen Elizabeth II- Elizabeth Alexandra Mary).

http://ivana-vidic.blogspot.com/2011/01/ex-libris.html